02.08.2009 autor: admin

Tema mundi

Tema mundi

TEMA MUNDI, (lat. Thema mundi), Horoskop sveta; razvrstavanje planeta u odnosu na trenutak stvaranja sveta. Usvojena još u vavilonskoj i staroegipatskoj astrologiji, odn. prema prema egipatskom shvatanju o budućem ponovnom početku vidljivog sveta (shvatanje o propasti sveta koja nastupa u velikim intervalima i obnavljanju koje za njom sledi je tipično egiptsko); u grčkoj tradiciji su se mitovi o požaru svetskih razmera i potopu razmatrali u zavisnosti od planeta.

Vavilonska tema mundi (nastala po svoj prilici 1000. g. pre Hrista) pokazuje Sunce visoko na jugu, u pratnji Venere sa desne, i mladog Meseca sa leve strane; Jupiter upravo izlazi na Istoku, Mars se zatekao na Zapadu, tik pred zalaskom, Saturn stoji nasuprot Suncu iznad horizonta, a Merkur levo od njega. Razvrstavanje ovih pozicija po zodijačkim znacima, koje je vreovatno usledilo nekoliko stotina godina kasnije, dovelo je do sistema – Egzaltacije (pozicija u Temi mundi) i – Pada (njoj suprotna pozicija u Temi mundi). U ovoj Temi mundi Sunce se nalazi u Ovnu, pa je proleće usvojeno kao vavilonski početak godine, tj. vreme nastanka sveta.

Egipatska Tema mundi je mlađa i već sadži pripisivanja zodijačkim znakovima (iz Nehepso – Ozirisa). Ovde je Mesec na izlasku, na 15 stepeni Raka, Sunce je na 15 stepeni Lava, Merkur na 15 stepeni Device, Venera na 15 stepeni Vage, Mars na 15 stepeni Škorpiona, Jupiter na 15 stepeni Strelca, dok je Saturn na zalsku, na 15 stepeni Jarca. Uz uvažavanje egipatskih astroloških činjenica, ovo znači da planete izlaze jedna za drugom u skladu sa njihovim odstojanjem od Zemlje, i to u vreme ranog Sirijusovog izlaska, tj. na egipatsku Novu godinu.

 



Ni vavilonska, a ni egipatska Tema mundi nikada ne izražavaju potpunu istinu, pošto npr. Merkur nu u kom slučaju ne može da u toj meri bude udaljen od Sunca, kao što je to usvojeno u ovoj očigledno „idealizovanoj konstrukciji“. Tema mundi je tesno povezana sa predstavom o svetskim razdobljima, što je istakao još Beresos: otplike na svakoh 300 000 godina bi naizmenično trebalo da usledi veliko obnavljanje sveta nakon njegove propasti u sveoštem požaru ili potopu. Uzrok za ovako nešto leži u činjenici što tada planete ponovo zauzimaju svoje praiskonske položaje. Kada se sve planete steknu u jednoj liniji u zodijačkom znaku Jarca, zemlja će biti uništena u potopu (u zimu Velike godine), a ako se združe u zodijačkom znaku Raka (u leto Velike godine), zemlja će propasti u sveopštem požaru. Vremenski period od 300 000 godina starosti sveta s tim u vezi dobija se na osnovu konjunkcije, u koju Mesec stupa sa planetama po njihovom redosledu. Sveopšti požar i potop ukazuju na direktno umetanje čoveka u kosmos, a prema Nehepso – Petozirisu predstavljaju i jedan od temelja shvatanja o makro i mikrokosmosu. U predstavi o ciklusima, koja odavde proizilazi, rezultira i ponavljanje zemaljskih zbivanja:“...jer, kada posle beskrajno dugog vremena ponovo nastaje nova Zemlja, sa istim prirodnim nužnostima koje su važile i kod Sokrata, Edipa, Ahileja i Hektora, i svih ostalih ljudi....“

Zodijak

Zodijak Zodijak, Zodiacus, zona na nebu koja se prostire sa obe strane ekliptike na po otprilike 16 stepeni širine, unutar...

Pročitaj više

Naš odraz u partnerovom horoskopu

Naš odraz u partnerovom horoskopu "Sve dok jedno drugom budu odgovarali na psihološke potrebe, njihova veza će egzistirati. Ako se i kada...

Pročitaj više

Astronomski sat u zlatnom gradu

Astronomski sat u zlatnom gradu “Kada su izgradili svoj grad, oni su ga postavili na čvrste (fiksne) znake zodijaka, i četiri tačke kompasa.” Tommaso...

Pročitaj više