| |
| |
| Živim u centru grada, iznad trga ili ne... Nisam vam ja sada dobro počela... Živim u centru grada na mestu gde je nekada bio trg. Nekoliko dana unazad, probuđena jutarnjom bukom, a po svom starom i dobrom običaju, izašla sam na terasu sa jednim jedinim ciljem, a to je razbuđivanje. Tada je usledilo moje zaprepašćenje. Nije bilo trga! Nestao je ceo jedan gradski trg! Zaista nisam mogla da verujem, dok sam u čudu posmatrala radnike koji su iscrtavali novu saobraćajnicu. Čula sam da se saobraćajnice pretvaraju u trgove, ali nisam još čula da se trgovi i pešačke zone pretvaraju u saobraćajnice?! Neko se prisetio da je to "vrlo pametno", pa uzeše ljudima, šetačima i deci, jedan trg koji do sada nikom nije smetao. Valjda hoće da oteraju narod u svoje stanove i kuće, jer ih je strah da će se ljudi međusobno zbližiti. Šta reći tvorcu ovakvog dela? Jednostavno treba ga podsetiti na sledeći stih: |
| |
Išao sam na ptičiji trg
i ptice kupio
za tebe
ljubavi. |
| |
Išao sam na cvetni trg
i cveće kupio
za tebe
ljubavi |
| |
Išao sam na trg starog gvožđa
i lance kupio
teške okove
za tebe
ljubavi |
| |
A onda sam otišao na trg robova
i tražio te
Ali te našao nisam
ljubavi moja. |
| |
| Žak Prever |
| |
| |
| Pričali su mi, a negde sam i pročitala da je medicina humana nauka. Svi smo jednaki pred ovom kraljicom. I u dobru i u zlu. Uputim se nedavno kod dečijeg lekara u Dom zdravlja. Priđem kartoteci i zagledam se u veliki papir koji je bio zalepljen na prozoru kartoteke. Na tom papiru je pisalo sledeće: "Deca radnika Doma zdravlja imaju prednost i mogu odmah da uđu kod doktora. "Predala sam knjižicu, stala u red i čekala, jer moje dete nema roditelja koji je zaposlen u Domu zdravlja! Previše i da je iz usta Hipokrata! Valjda će biti drugačije u sledećem životu! |
| |
| Deca su u životnoj potrazi, a neka u njoj zalutaju, dok druga bivaju oterana. Gde god se "usidre", nađe se neko da ih otera. Sportski tereni su zapušteni i porušeni. Prolazim pored jednog, takvog košarkaškog terena, ali on je u međuvremenu postao skladište građevinskog šuta i otpada. Na njemu, nema šta nema, od dasaka, cigli, blokova, šljunka, pa do peska. Obradovala sam se kada sam nekoliko dana nakon toga ugledala nekoliko mangupskih, dečijih glava, kako čiste i sklanjaju građevinski šut. Brišu rukama znoj sa čela, ali puni entuzijazma čiste ono što njima pripada. Samo da se jednog dana ne probude, a da ima igralište ne pretvore u magistralni put. Verujem da postoji još bar malo sportskog i ferplej duha! |
| |
| Nastaviće se... |
| |
| |
|
