Već nam je poznato da je druga kuća povezana sa materijalnim vrednostima, prihodima i finansijama, kao i sposobnošću da posedujemo  ono što želimo. Međutim, hajde drugu kuću da pogledamo malo iz drugačijeg ugla.

Možemo reći da druga kuća, kao i svaka druga, ima više nivoa značenja. Iskustva iz druge kuće, povezana su sa pitanjima lične imovine, ali na one situacije kada koristimo reči „moje“ i „moja imovina“.

U detinjstvu, još kao deca, u jednom momentu otkrivamo upotrebu reči „moje“. Dodirujemo različite predmete i otkrivamo značenje reči „Moje!“.

Ovde se već aktivira pojam vlasništva, odnosno onaj osećaj da nam nešto pripada u materijalnom obliku. Kao radoznala deca, koja se tek upoznavaju sa fizičkim svetom, dok dodirujemo razne predmete pitamo se: „Kako ovo mogu da koristim (iskoristim)?“,  a da bi „to“ ispunilo svoju funkciju u ovom zemaljskom i fizičkom svetu. Ovo su karakteristike i značenja druge kuće, kao i znaka Bika.

Na primer, ako imate Marsa u drugoj kući, zapitajte se, kako možete da koristite ovu planetu (u skladu sa marsijanskim fukcijama i karakteristikama) kako bi Mars mogao da ispuni svoju funkciju u ovom materijalnom svetu.

Druga kuća je sledujuća kuća i moto svake sledujuće kuće je „koristiti“. Pitanja druge kuće sada postaje: „Kako koristiti, upravljati i u potpunosti shvatiti, pa čak i uživati u ovim stvarima?“

Odgovor na ovo pitanje dobijamo u zavisnosti od planeta i znaka koji su povezani sa drugom kućom.

Drugi nivo se bavi konkretno novcem i finansijama, predmetima posedovanja i mogućnošću uvećanja sopstvene imovine kako bi zadovoljili svoja raspoloženja i potrebe.

Pravilna upotreba imovine dovodi do ostvarivanja i otkrivanja sopstvene individulanosti u društvu. Mi shvatamo da postojimo i kada koristimo  ono što posedujemo. Kroz korišćenje onog što posedujemo pokazujemo „ko smo?“

Ovo je moje i niko drugi ne može ovo da poseduje“ – predstavlja ustvari veliki krik naše individulanosti i kapitalističkog društva (Bik).

Posedovanje (druga kuća i Bik) treba umeti koristiti, a neiskorišćene sposobnosti predstavljaju prepreku ljudskom rastu. Međutim, ne bi trebalo da se identifikujemo sa onim što posedujemo, jer „ja“ nisam automobil ili „ja“ nisam zlatna ogrlica.

Samo ciljevi za koje koristitimo  ono što posedujemo, mogu dati vrednost i značaj imovini dok  u samoj činjenici posedovanja nema ništa suštinskog.