54007526 - happy family mother and daughter read a book in the evening at home

Rođena sam da saosećam. Očekujem da svaki čovek na ovoj planeti pokaže brižnost i pruži pomoć ili negu drugom čoveku. Sasvim je uredu da čovek bude osetljiv, pa nije od kamena! Kako će drugačije da upoznam i otkrivam svoja osećanja, ako se ne približim ljudima? Potrebno je ostati povezan sa svojim osećanjima i podeliti ih sa drugima. Dakle, pričamo o Veneri u Raku!

Došla je na ovaj svet sa ciljem da pronađe neko mesto na kojem će osetiti potpunu pripadnost. Međutim, danas joj nije lako, jer ljudi sve ređe osećaju pripadnost zato što su usvojili „savremeni“ način života. Izuzetno joj je teško da gleda kako deca sve više danas odlaze u beli svet.

Dok traži papirne maramice u torbi pita se zašto uvek mora da se rasplače kada gleda neki film sa tužnom pričom. Ona ne želi da zaboravi ili izbaci iz sećanja ni jedan srećan trenutak, pa ako se ne oseća srećnom u sadašnjosti onda se lako prepušta osećanjima iz prošlosti. Danas joj je rođendan i oseća se sentimentalno, pa sabira i oduzima sve i svašta. Vidite, ona pripada onim romantičnim generacijama zaljubljenim u filmove Rajanova kći, Praznik u Rimu ili Igra sudbine. Ova romantična osećanja izazivaju kod Venere u Raku sladunjava i topla  sećanja.

Već dugo nije u ljubavnoj vezi i oseća se zbog toga vrlo nostalgično i setno baveći se lepim trenucima iz prošlosti. Oseća da je radost u porodici i danas se sve češće pita: „Kako porodici vratiti izgubljenu radost?“

Juče se mnogo obradovala kada je čula da su Tanja i Saša postali roditelji jednog lepog dečaka. Zatim je odlutala u prošlost prisećajući se osmeha na licu svoje bake kada je čula da je dobila sedmo unuče i rekla: „Sad mogu da odem.“

Vezana je za dane porodične radosti, one radosne porodične praznike – Detinjci, Materice i Očevi. Usmerena je na porodicu i kuću, pa voli što više vremena da provodi sa porodicom, ali i da sanjari na mekanim jastucima ili negde u prirodi pored jezera. Najbolji osećaj je onaj „da je kod kuće“.

Osetila je miris svežih kolača i cveća iz vaze i prepustila se uživanju u ovim mirisima, a onda se vratila na svoju omiljenu rečenicu: „Porodica, deca i kuća su simbol ljubavi.“ To je njeno utočište i zaštićeno mesto na kome može da se oseća prijatno, lepo i radnosno.

Venera u Raku ima potrebu da se osobe sa kojima je bliska poistovećuju sa njenim emotivnim stanjem. Setila se poslednjeg razgovora sa psihologom koji joj je rekao da ona podsvesno oseća da zavisi od porodice i bližeg okruženja kako bi mogla da iskusi ljubav, bliskost i osećanja. Ona u bliskim odnosima lako preuzima ulogu prebrižne „majke“, jer je podstaknuta motivom da svi oko nje budu srećni. Važna joj je bliskot, ali se i pita kako danas da ogoli dušu kada na svakom koraku postoji mogućnost da je osude zbog toga? Bliskost je danas postala daleka.

Nemojte misliti da se Venera samo smeška i da je uvek radosna. Niste videli Veneru u Raku pre nekoliko meseci kada je raskinula ljubavnu vezu. Isplakala se kao kišna godina, nekoliko dana nije izlazila među svet, niko joj nije trebao i bila je tužna i depresivna. Ako joj još pogodite slabu tačku osećaće se duboko povređena. Međutim, ona je ovde i da bi upoznala ljudsku prirodu tako što će biti bliska sa ljudima. Ovo nikako ne znači da pred sobom nemate najćudljiviju i najpovučeniju osobu u trenucima kada se oseća povređenom. Ako osetite da je danas ranjiva, najbolje je da ostanete pored nje i privijete je u zagrljaj slušajući opuštajuće i romantične zvuke muzike.

Venera u Raku voli da voli, ona voli ljude, ali ona mora i da ima svoje tajne, tako da svoja osećanja otkriva samo onima sa kojima je jako bliska. Njen hobi je sakupljanje romantičnih trenutaka, kao što su zalazak Sunca u Veneciji, miris svežeg Indijskog okeana u Zanzibaru, ispijanje kapućina u kišnoj Firenci, pogled sa Ajfelove kule, zaključavanje katanca ljubavi oko lampiona na mostu Ponte Milvio u Rimu, zagrljaje u zelenim šumama Zlatibora, ležanje na divljim peščanim ostrvima Dunava.

Ona pronalazi zadovoljenje kada dođu deca, kada joj u bašti procveta ruža koju je sama zasadila, kada hrani ogladnele male mačiće, kada boravi u netaknutoj prirodi, kada joj kažu da je božanstveno lepa na svoju baku ili majku. Venera u Raku sanja o muškarcu koji će joj dati topao dom, radost začeća i lepotu rađanja.

I, dok posmatra oblake na nebu, setila se onog trenutka kada je u sebi odbacila zavodljivu devojku, pa prihvatila majčinstvo. Setila se kada je odbacila i zapostavila ambiciju u profesiji i karijeri zbog dolaska na svet njenog Igora. Prisetila se svoje veze sa Dejanom i njene tada unutrašnje borbe da ga ostavi što je i uradila, jer nije imao želju sa njom da ima porodicu i decu.

Sve ono što voli i u čemu uživa postaje duboko utisnuto u njenu memoriju, a to je njena duša. Zbog toga teško prekida vezu sa prošlošću, a sve što pripada prošlosti, kao i svako sećanje izaziva osmeh, toplinu, ali takođe setu i suzu.