| |
|
| |
| Greška |
|
| |
 |
| |
| |
Pod prvim osmehom jutra ćuti mokra od rose, klupa u malom parku s leve strane ulice. I, on miruje deleći poglede ljudima.
Prolaznici promiču.
Ne okreću se.
Poput dana utrčalog u sve ćoškove zemljine polulopte.
Iz zgužvane kutije pripaljuje poslednju cigaretu i rukom kao da još traži jednu u njoj. Prazan omot vraća u džep. Žao mu se sa njim rastati.
Kada će uzeti drugu?
Kada će mu žena naići?
Trebala je tu već biti.
Njegova žena.
Marta!
Čudo. Od kad je već nema? Trebala je stići. A plata?
Ostala je kod nje. Uvek on tako čini. Posle traži - zapravo uzima sam. Kao svoje.
Kakvu li će haljinu jutros obući?
''Plavu''- često joj je govorio.
I, ona ga je slušala. Marta. Njegova sudbina. Uvek.
Tada se osećao srećnim.
Još je nema. Šta li to znači?
O, pa na to je zaboravio?
Sigurno hrani malog Zorana.
Sina.
Njegovog! |
|
|
