Na samom početku, treba se podsetiti i vratiti na Aristotela, Empedoklea, Platona, ali i na antičko učenje o prakvalitetima. Empedokle (oko 490-430. pre nove ere ), čuveni naučnik, lekar i političar, odbacio je ideju o jedinstvu materije koju su zastupali Tales iz Mileta (živeo u VII veku pre nove ere, 640.- 546.), Anaksimen (živeo je u VI veku pre nove ere, 585-528.) i  Heraklit iz Efesa (živeo u V veku pre nove ere). Grčki filozofi pre Empedoklea smatrali su da se sva prirodna tela sastoje od različitih oblika jedne iste osnovne materije. Tales iz Mileta polazio je od teorije da su od vode sačinjena sva tela u prirodi, jer bez vode ne mogu da žive ni biljke ni životinje. Kada dolazi do kondenzovanja vode onda dolazi do nastajanja zemlje, a dalje njenim isparavanjem nastaje vazduh. Ovo je bila teorija ili učenje Talesa iz Mileta. Anaksimen je smatrao vazduh za osnovnu materiju, dok je Heraklit iz Efesa smatrao vatru za osnovnu pramateriju: "Svet je postao iz vatre, od nje gine, da bi se ponovo rodio iz vatre večnom kruženju materije." Međutim, Empedokle je prvi odbacio i negirao ovakve teorije, jer je polazio od teorije da postoje četiri osnovne materije, a ne jedna. Četiri osnovne materije su: voda, vazduh, vatra i zemlja, a od njih su sačinjena sva tela u prirodi. Ovde se mora istaći da Empedokle nije stvaraoc ovog učenja, niti graditelj temelja ovakve teorije, jer je učenje o prakvalitetima i elementima bilo sastavni deo mnogih pređašnjih hramova. Znanje o prakvalitetima i elementima čuvano je kao najveća tajna, a saopštavano je samo posvećenima, učenima i mudrima. Empedokleovo učenje prihvatio je i čuveni grčki filozof Aristotel (384-322. pre nove ere), gde Aristotel uvodi i peti element-"etar", a koji je u srednjem veku nazvan "essentia quinta." Aristotel je polazio od teorije da svako telo ima četiri osnovna svojstva koja možemo da osetimo pomoću naših čula: toplo, hladno, suvo i vlažno. Svaki od četiri elementa nosi po dva svojstva. Njihovim kombinovanjem nastaju : voda (hladna i vlažna), vatra (topla i suva), vazduh (topao i vlažan) i zemlja (hladna i suva). Ova četiri elementa ponovo se međusobno kombinuju iz čega nastaju produkti u prirodi, mnoštvo i sve stvari. 

Dakle, četiri prakvaliteta daljim međusobnim kombinovanjem stvaraju četiri elementa po principu : hladno i vlažno (voda), toplo i suvo (vatra), toplo i vlažno (vazduh) i hladno i suvo (zemlja). Na primer, ohlađena voda se pretvara u tvrdi led, dok sa druge strane, zagrejana voda postaje vodena para. Poznati engleski naučnik Isak Njutn je jednom prilikom rekao: "Priroda učestvuje u svim mogućim promenama." Na primer, ako  se u vodu ubaci malo sumporne kiseline i pri tome kroz nju propusti električna struja, voda će preći u dva gasa: vodonik i kiseonik. U slučaju da se nakon toga oni pomešaju i zapale, oni će se ponovo pretvoriti u vodu.